ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ – Рума

Завичајни музеј у Руми основан је одлуком Народног одбора општине Рума 1962. године под називом Завичајна музејска збирка. Девет година касније, 1971. ова музејска установа мења назив у Музеј у Руми да би 1979. године добила данашњи назив.
По својој основној оријентацији Музеј у Руми спада у категорију завичајних музејских установа комплексног типа која у свом саставу има археолошко, историјско, етнолошко, техничко и уметничко одељење, односно археолошку, историјску, етнолошку, техничку и уметничку збирку које конституишу музејски фонд од око 10.500 предмета. Музејски фонд, поред наведених збирки, обухвата и два легата: легат Миливоја Николајевића и легат Др Романа Соретића. У саставу Музеја налази се и стручна библиотека затвореног типа са фондом од око 2.500 јединица.
Територијална надлежност Музеја, у домену проучавања, заштите и презентације покретних културних добара обухвата општине Руму, Инђију, Стару Пазову и Пећинце.
Поред штампања информативних каталога који прате сваку музејску изложбу, Музеј се последњих година појављује и као издавач низа појединачних публикација, историографског карактера и као издавач сталне музејске публикације, годишњка Зборник завичајног музеја који се први пут појавио 1997. године. Од 1968. године Музеј организује ликовну колонију „Борковац“.
Објекат Завичајног музеја у Руми, под заштитом је државе, као непокретно културно добро од великог значаја. Подигнут је 1772. године од стране румског барона Марка Александра Пејачевића као фрањевачка гимназија.
Изложбена површина Музеја обухвата 200 m² за презентацију сталне музејске поствке и 200 m²  галеријског простора.