Бербу грожђа најбоље је почети уз звуке тамбураша а и дегустација најприродније лежи уз мелодије истих.

Вршачко виногорје

Још су Дачани и Сармати пили вина са вршачких предела, а о Римљанима да и не говоримо. И монаси су прво засадили винову лозу па тек онда саградили Манастир Месић. Највеће виногорје Угарске  и вероватно Европе 19.века,  протезало се на 17000 јутара. Неизбежни елеменат грба града Вршца, усвојеног 1804. године, јесте управо винова лоза.

Умерено-континентални климатски услови овог поднебља, изражених годишњих доба, са доста кише погодују виновој лози, белим винским сортама грожђа, пре свих.

Од преко 2000 ха винограда вршачког виногорја, 1700 ха је у поседу “Вршачких винограда“ АД. Корени ове фирме датирају из 1944. године са оснивањем Управе народних винограда. Ова винарија почела је са производњом младих квалитетних вина још 1990. године. Млади Ризлинг италијански и Мускат отонел, били су новина у бившој Југославији, а касније им се придружио Бургундинац бели.

Вина са песка

Винарска традиција суботичко-хоргошке пешчаре дуга је преко 2000 година. Песковит терен, умерено континентална клима и квалитетне сорте винове лозе резултирају веома питким винима, популарно званим – вина са песка. Ту се, вину у част, одржавају и бројне манифестације: Свети Винце, Свети Трифун, Благовести, Свети Урбан, Бербански дани на Палићу, Бербански дани на Хајдукову… И баш ту најбоље успевају: Ризлинг италијански, Ризлинг рајнски, Кевединка, Шардоне…

Велики произвођачи вина овог подручја су: “Подрум Палић“ са Палића и “Винарија Чока“ из Суботице.

Витезови Вина На подручју суботичко-хоргошке пешчаре ведри, облачи те вино претаче  ред витезова вина “Арена Забаткиензис“ (Суботички песак), први вински ред код нас, основан на Св. Трифуна 14. фебруара 2001. године. Чланови овог реда су виноградари и винари из пешчаре, стручњаци за лозу и вино, истраживачи историје виноградарства и винарства, истакнути угоститељи, туристички посленици, личности јавног и културног живота, новинари. Њихова мисија је да пронесу добар глас вина са песка и негују културу вина. На винским свечаностима, али и у свим пригодним ситуацијама, витезови се појављују у атрактивним одорама са ознаком реда, чиме у јавности промовишу културу пијења вина.

Фрушкогорско виногорје

Драгуљ фрушкогорског виногорја су Карловачки виногради. Њихова славна историја броји се од првих чокота, засађених 276. године, по вољи већ поменутог цара Проба, на брегу код Сирмијума. После су лепоту карловачког вина, путописци XV века несебично хвалили. Точено је у европским престоницама од бечког двора до енглеских крчми, док су му стихове низали наши и туђи песници романтичари.

Карловачки винари и виноградари, наши савременици, утркују се да му поврате славу. Карловачка берба грожђа најважније је, уједно и најсвечаније, њихово окупљање, уз хиљаде веселих званица, приде.

Испод самих Сремских Карловаца простире се око једанаест километара винских подрума. Под ногама становника се, из узавреле шире, рађа слатки и преслатки рампаш а потом, стрпљиво, првокласно вино.  Натегачама, природним тиквиним или модерним стакленим, оно се, из буради претаче у флаше.

Није ни чудо да, готово све, насеобине фрушкогорја имају у свом грбу и по неки грозд.

Уживајте у вину. Макар био и гемишт. Али као што је бољи чист рачун боље је и чисто вино.

Човек и вино су судбински повезани. Најгоре што и једном и другом може да се деси је да изветре.

СТРАНИЦА ЈЕ У ИЗРАДИ!!!