Године 1967. Војвођанском музеју додељен је дворац у Челареву на располагање и употребу. Дворац, смештен у парковском окружењу, изграђен је у класицистичком стилу. Подигао га је угарски племић Никола Безереди 1834-1837. године, према плану непознатог бечког архитекте. Од 1882. године до II светског рата припадао је чувеној породици Дунђерски, а после рата је национализован и коришћен у протоколарне сврхе. Дворац су посећивале многе познате и угледне личности из јавног и уметничког живота у другој половини XIX и почетком XX века. Између осталих дворац су посећивали Никола Тесла, Паја Јовановић, Стеван Тодоровић и Лаза Костић, који је у част Ленки Дунђерској, коју је упознао у овом дворцу, написао најлепшу љубавну песму Санта Марија дела Салуте.
Војвођански музеј је 1968. године поставио у њему сталну изложбу стилског намештаја и предмета примењене уметности, који су израђени у стиловима барока и рококоа до сецесије и неокласицизма и прикупљани широм Војводине.
Текст преузет из: „Водич кроз музеје и галерије Војводине“,
аутора Владимира Митровића и Лидије Мустеданагић
ПАРК ПРИРОДЕ
Парк челаревског дворца је један од вреднијих представника вртне уметности (архитектуре) XIX века на територији Србије. Типичан је пример мешовитог стила који је доминирао у вртној архитектури тог времена, насталог комбиновањем елемената француског и енглеског стила. Основан је на темељима природне састојине аутохтоне вегетације, што све потврђују очувани примерци стабала бреста и храста, као и друге самоникле врсте дрвећа.
Дворац и парк око њега се 1968. године додељују на старање и упарву Војвођанском музеју, када је челаревски парк и формално заштићен.
